| BALANSIRANJE? | |||||||||||||||
Procesom balansiranja se uravnotežuju mase točkova. Točak, kao i svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose stvara centrifugalnu silu. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje bilo podrhtavanjem volana ili podrhtavanjem celog vozila. Guma se pri balansiranju uravotežuje olovima, pločicama ili bušenjem. Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što auto može da trese iako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu. Balansiranje i reglaža (centriranje trapova) u osnovi su operacije
koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka osim u vrlo ekstremnim
slučajevima (oštećenje poluosovine, homokinetičkog zgloba, isl.). Statičko balansiranje je najbolja varijanta dok dinamicko balansiranje ili tzv. “finišer” je dobro sa nedostatkom da bilo zbog čega da se točak skida mora da se vrati na iste tačke gde je i bio. U protivnom balansiranje se mora ponoviti. Kod statičkog balansiranja točkovi se postavljaju u bilo koje tačke (ne vodi se računa o položaju postavljanja).
Kod obe vrste balansiranja ako je guma ili felna kriva, javiće se
podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina
nestaje. Na primer, izmedju 80-90 ili 100-110 ili 130-140km/h, ili
na malim brzinama gde vozilo ne “trese”, ali se javlja takozvano
ljuljanje volana.
U blansiranju se koristi više vrsta olova zbog razlicitosti felni,
tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje,
a onda predstavlja neku vrstu kuršuma pa se preporučuje pre svega
onima koji balansiraju da o tome vode računa. |
|
||||||||||||||
