baner1

 guma istrosena spolja ili iznutra guma ostecena usled prevelike rastelovanosti trapa 
Guma istrošena spolja i iznutra Guma oštećena usled prevelike raštelovanosti trapa

Kakvu ulogu imaju gume

Savremeno vozilo je sve zahtevnije za gumama boljih karakteristika pa se po tome korisnik i opredeljuje. Takozvane tubelles gume su pokazale izvanredne karakteristike pa su u upotrebi i kod autobusa i kamiona. Vožnja “mekanim” gumama prouzrokuje njihovo trošenje po obe ivice, nestabilnu vožnju kao i “gužvanje” gume i mogućnost njenog oštećenja, pa i pucanja.

Pritisak u gumama treba stalno proveravati i ako se neka često dopumpava treba je kod vulkanizera proveriti da nije probušena. Unutrašnje gume na vozilu mogu zbog korozije da upropaste felne ukoliko nepažnjom vulkanizera budu ubačene mokre. Na svakoj gumi je utisnut mesec i godina proizvodnje pa pri kupovini to treba uvek proveriti zato što je guma stara više od dve godine van klase, tj. neupotrebljiva je za brze vožnje. To nas navodi na konstataciju da su polovne gume neupotrebljive, ali za nuždu su, u svakom slučaju, bolje od istrošenih. Ali se ne preporučuju! Zimske gume (M+S) se ne preporučuju za vožnju leti zbog toga što je vozilo sa njima nestabilno na većim brzinama jer im je šara drugačije formirana i prilagođena zimskim uslovima. M+S gume najbolje pokrivaju razlike leto - zima, ali one nisu dobre za velike brzine. Praktično ne postoji guma koja je dobra za sve klimatske uslove i načine vožnje pa se preporučuje prilagođavanje brzine datim prilikama.

Nove gume su sa dugoročne tačke gledišta, ekonomski i funkcionalno jeftinija varijanta od polovnih.

Na gumama postoje sve oznake pa i njihova nosivost kao i brzina za koju su projektovane. Ne baš česta pojava je buka od guma koja se javlja u vožnji. Da razjasnimo: guma u vožnji svojim naleganjem na kolovoz u kretanju praktično ima mikro udare po putu i oni proizvode neki ''zvuk'' koji svojim lutanjem u unutrasnjosti između gume i felne stvara buku koja može biti veoma neprijatna. Jedini način da ''buka'' prestane je zamena gumama drugog proizvođača a često je dovoljno da se pređe iz dimenzije u dimenziju. na pr:165/70-13 u 155-13 ili slično. Gume koje stvaraju buku su osim što je vozlo suviše bučno potpuno bezbedno za vožnju.

uredjaji za pumpanje guma azotomTrend savremenog korišćenja guma je njihovo punjenje Azotom (čistoće od 95-99,5%).

Svrha tog punjenja je u tome što sam gas svojim svojstvim omogućava stabilniji pritisak u gumama jer azot (zahvaljući molekulima koji su veći od molekula kiseonika) ima od 25do 35% manju difuziju (teže prolazi kroz mikro pore gume) kroz gumu nego vazduh. Sa običnim vazduhom pritisak u gumama se menja u odnosu na spoljasnju temperaturu kao i u dugim vožnjama naravno ne u drastičnim razmerama a kod punjenja ovim gasom on je uvek isti (kao kod ekspanzionog suda kod centralnog grejanja, tamo je u sistemu uvek isti pritisak bez obzira na temperaturu vode i njeno širenje), znači što se temperatura gume povećava gas se skuplja i obrnuto i time omogućava konstantan pritisak u gumama.

Prednosti su u tome što konstantnim pritiskom u gumama se štedi gorivo, gume i daleko bolje prijanjanje za podlogu. S obzirom da je guma bez kiseonika automatski znači da nema procesa korozije unutar gume pa samim tim imamo duži vek trajanja gume( njeni metalni delovi ''čelična platna'' ne korodiraju kao ni felna i na njoj tubelles ventil). Poznato je da korozija slabi bilo koji materijal a u ovom slučaju izaziva i krtost (posebno felne). Još jedna odlična prednost punjenja gume azotom je: on onemogućava pojavu koja je poznata kao samozapaljenje. Samo paljenje je hemijska reakcija unutar gume koja nastaje usled zagrevanja gume (posebno imamo visoke temperature zagrevanja u dugim vožnjama a naročito leti kada su temperature visoke) kada postoji mogućnost stvaranja ''mikro eksplozija'' između slojeva gume, pojave ''bubrega'' ili ''krunjenja gume'' pa čak i pucanja gume.

Sa ovim je veoma jasno zbog čega čak i dobra guma u vožnji ''eksplodira''. Glavni faktor ovih pojava je kiseonik iz vazduha sa kojim se gume standardno pumpaju, što znači, nema kiseonika pa nema ni uslova za eksploziju.

Znači: pumpanjem guma azotom povećavamo vek trajanja guma za najmanje 25%, čuvamo unutrašnjost gume, felne i ventila, stabilnim pritiskom u gumama smanjujemo potrošnju goriva, veću sigurnost u vožnji (nema mikro eksplozija) i u ekoloskom smislu čuvamo prirodu (smanjenje potrošnje guma, goriva i samim tim manje otpadaka od guma i goriva u prirodi). Ovu varijantu preporučujem posebno vozačima sa ''dobrim'' automobilima a posebno ljubiteljima brze i oštre vožnje. Pumpanje guma azotom se vrši specijalnim uređajima kojima se dobija maksimalni kvalitet ugradnje. Guma se montira standardno, pumpa se vazduhom da legne u svoja ležišta, ''falcove'', onda se vazduh ispusti, izvrši se vakumiranje gume da bi se vazduh sa kiseonikom izbacio i onda se guma pumpa azotom. Kod već montirane gume se vazduh samo ispušta, guma se vakumira i pumpa azotom.

Nedostatak je što ako se gume napumpaju tim gasom sa njime se moraju i dopumpavati ili kod krpljenja pumpati osim kada to nije izvodljivo (na putu nema uređaje za pumpanje azotom). Guma se zakrpi, napumpa standardno sa vazduhom pa se posle u servisu koji poseduje ove uređaje ponovo napumpa azotom.